Platforme za učenje, a šta to beše?

U današnjem 21. veku, teško je pomisliti da neko ne koristi tablet, laptop, ili pak android telefon. Svi smo stalno u informacijama, skrolujemo i skrolujemo čitave nizove informacija svakog dana. A koliko zapravo nešto naučimo i zapamtimo na kraju? Razmišljajući o onlajn učenju, učenju na daljinu i tzv. platformama za učenje, rešila sam da sastavim mini anketu od nekoliko pitanja i podelim to na svojoj stranici na Fejsbuku. Nisam puno očekivala od ovog zahvata jer je Fejsbuk pun ovakvih anketa. Međutim, dogodilo se nešto neočekivano, stiglo je dosta odgovora!

Šta kažu odgovori?

Bitno je napomenuti da su ispitanici bili mahom mladi ljudi.

Pre svega, za sve one koji ne znaju, platforme za učenje spadaju u sistem učenja na daljinu i predstavljaju multimedijalnu i interaktivnu metodu onlajn učenja. Dakle, sva nastava, sadržaj, literatura, onlajn sesije, vebinari se događaju na internetu.Nemate vremensko ograničenje, nema nikakve presije, možete da učite kad god vi poželite.

Prvo pitanje je uopšteno i glasilo je: ,,Da li znate šta su platforme za učenje na daljinu?”, na ovo pitanje su svi ispitanici potvrdno odgovorili.

Ovo je možda i bilo očekivano jer je ovaj pojam danas sveopšte prisutan i ukoliko su sami ispitanici bili jedni od korisnika platformi za učenje, razlog za poznavanje ovog pojma je upravo taj, našle su se u upotrebi samih ispitanika. Ukoliko nisu bili korisnici, ovaj pojam su mogli naći, ali i pročitati o njemu u literaturi, čuti na TV-u, u intervjuima, takođe, u mnogim drugim štampanim, ali i digitalnim izdanjima stručnih i nestručnih tekstova.

Shodno prvom pitanju, želela sam da saznam koje platforme ispitanici zapravo znaju i u produžetku pitanja je trebalo navesti neku platformu koja im je poznata. Ovde stižemo do zanimljivosti i na neki način kontradiktornosti u mišljenju. Iako su u prošlom pitanju svi odgovorili da znaju šta su platforme, nisu svi znali da navedu platforme, tj. barem jednu. Oni koji su naveli odgovore, naveli su Moodle kao platformu za učenje, a zatim platformu Lynda i  Codecademy, a u nešto manjem broju odgovora, našao se i Fedex, Coursera, Futurelearning, kao i Clasroom 2.0 i samo je jedan ispitanik naveo AE-PRO.

Sledeće pitanje se odnosilo na korisnost. Interesovalo me je da li ispitanici smatraju da su platforme za učenje korisne. Njihov zadatak je bio sledeći: postojala je skala procene na kojoj je trebalo da označe u kolikoj meri se slažu ili ne slažu sa tvrdnjom. Tačnije, ukoliko su smatrali da postoji korisnost u platformama za učenje, trebalo je da na skali odrede u kolikoj je meri za njih ta tvrdnja prisutna (da na skali od 1 do 5 odrede koliko se slažu). Ovo pitanje je bilo odlučujućeg karaktera, jer je pokazalo stav ispitanika, tačnije njihovo viđenje korisnosti platformi za učenje. Najveći broj odgovora jeste bio da ispitanici tvrde da platforme za učenje i jesu i nisu potrebne. Ovaj podatak može da se protumači na više načina, da se ispitanicima ne sviđaju platforme i način na koji oni funkcionišu, da ne vole takav način učenja, da se nisu susreli sa njima, ali isto tako da su možda i privrženiji više tradicionalnijoj nastavi. Ovaj podatak je mene lično i pomalo iznenadio, jer sam smatrala da su danas mladi ljudi više privrženiji modernizovanijoj nastavi.

I na kraju postojalo je još jedno pitanje otvorenog tipa, gde je trebalo da ispitanici napišu kako oni zamišljaju učenje na daljinu preko platforma za učenje. Ovde su odgovori bili i više nego kreativni, a neki od njih su i:

• Kao mesto gde mogu dobiti potrebno znanje, ali na kom mogu učiti od kuće i u vremenu kad meni odgovara.
• Olakšavanje u potpunosti studentima koji ne mogu da prisustvuju predavanjima. Potrebno je stalno ažuriranje i da se takva vrsta učenja proširi na sve obrazovne institucije.
• Pre svega, u grupi uz lajv sesije, forume, zajedničke vežbe u blackboard sistemima (adobeconnect, odnosno virtuelne učionice), zapravo rad na zajedničkim projektima, a na kraju obavezno i druženje i učenje u „face to face” okruženju.

Bilo je i odgovora kao i što su:

• Mislim da može da bude korisno, ali meni konketno nije bilo.
• Nije dobro za sopstveno mozganje, kao da nisi sam svoj tamo.
• Nije mi prirodno.

Iz ovog pitanja, iako je bilo otvorenog tipa, može se steći dobra slika o mišljenju ispitanika o učenju na daljinu. Neki smatraju da je dobro, dok se neki baš i ne slažu u tome.

Zaključak u vezi sa našom anketom

Ispitanicima je sam pojam platforme za učenje na daljinu poznat jer postoji mnogo načina da saznaju za ovaj pojam, razlog za nepoznavanje platformi jeste to da iako im je pojam poznat, postoji verovatnoća da se nikad nisu susreli ranije „licem u lice” sa platformama. Da se podsetimo: ispitanici su verovatno privrženiji drugačijim metodama učenja i tradicionalnoj nastavi ili im naprosto takav način učenja ne odgovara ili im se ne sviđa.

I na kraju, da li su ipak naše obrazovanje kao i načini učenja (van tradicionalnog) napredovali, daću sebi malo slobode i reći, po ovim podacima, baš i nisu. Našim mladima je i dalje na neki način svejedno da li će slušati i samo upijati „znanje” ili imati mogućnost da ga sami skroje.