Istorija viralnog marketinga – znate li kako je ona počela?

Datum: September 23, 2016; Autor: Tanasković Aleksandar

viralni marketing, istorija viralnog marketinga

Istorija viralnog marketinga otpočinje sa samom pojavom interneta. Marketing od osobe do osobe se uveliko smatra dominantnom silom na tržištu gde se informacije filtriraju i šire velikom brzinom. Potencijalni potrošači posećuju veb-sajtove i čitaju recenzije drugih potrošača kako bi što više saznali o proizvodu ili usluzi pre kupovine. Elektronski marketing od osobe do osobe tako stiče veliki uticaj na procenu proizvoda ili usluga od strane potrošača.

Istorija viralnog marketinga i njeni prvi „istoričari”

Daglas Ruškof, medijski kritičar, bio je prvi autor koji je pisao o viralnom marketingu na internetu u svojoj knjizi „Medija virus” iz 1994. godine. Iako je u tom trenutku internet bio još uvek u povoju, autor je uočio novi fenomen koji je u narednim godinama uzimao sve više maha, postavši oblik marketinga koji šalje poruke milionima, čak i milijardama ljudi.

Termin viralni marketing predložio je Džefri Rajport, profesor na Harvard univerzitetu, u svom članku iz 1996. godine „Virus marketinga”.

U decenijama koje su sledile, istorija viralnog marketinga ispisivala je nova poglavlja –ova vrsta marketinga pokazivala je sve svoje potencijale čineći da milioni ljudi iz svih delova sveta, povezani internetom, učine pojedine brendove globalno prepoznatljivim.

Viralni marketing – moderan pristup marketingu

Većina rešenja pokušavala su da ponovo deluju na potrošače na stari način „od vrha ka dnu”, pri čemu se promocija zasnivala na tehnikama usmerenim na masovni auditorijum. Takvo preopterećenje informacijama može dovesti do toga da potrošači odlože svoje celokupne kupovine, a jaki dokazi pokazuju i da potrošači aktivno izbegavaju instrumente tradicionalnog marketinga.

Moderan pristup marketingu od osobe do osobe, tj. „od dna ka vrhu” zasniva se na ličnim iskustvima sa brendom i njime upravljaju isključivo potrošači. Zbog sve većeg uticaja ovog pristupa marketinga, marketing menadžeri se sada okreću viralnom marketingu boreći se za svakog kupca ponaosob.

U svom naučnom radu na temu viralnog marketinga, iz 2011. godine, Kamero i San Hoze su veoma prikladno opisali stanje u modernim marketinškim komunikacijama:

„Komunikacija više nije ograničena na jedan konvencionalan način, strog za pristup potrošača ili na jednostranu komunikaciju. Komunikacija sada pronalazi varijacije u raznovrsnim načinima, istražujući veze ili odnose koje pojedinci imaju sa drugima putem interneta. U periodu kada potrošači prikazuju sve manje poverenja u firme i njihove reklamne poruke, komunikacija od osobe do osobe se pokazuje veoma popularnom, pogotovo zbog činjenice da je izvor (koji komunicira ili prenosi poruku) poznat primaocu poruke, utičući na potrošačeva uverenja. Ipak, evolucija interneta, imejla, i druge generacije veba (web 2.0, izgrađen od svih za sve, takav da ga mnogi smatraju društvenim ili demokratskim), kao i društveni mediji uopšte (Facebook, Twitter, Blogger i dr.), doveli su do toga da fenomen viralnog marketinga dobije gigantske proporcije.”

Internet drastično olakšava potrošačke interakcije. Preporuke putem imejla, onlajn forumа korisnika i grupe na društvenim mrežama, kao i potrošačke recenzije ohrabrene trgovačkim veb-sajtovima, omogućavaju potrošačima da dele informacije mnogo lakše nego ikad pre. Ova mreža korisnika i njihovih interakcija je globalni fenomen koji olakšava širenje i pozitivnog i negativnog marketinga od osobe do osobe, dok širenje ne može biti lako kontrolisano od strane marketing menadžera ili brend menadžera. Kao dodatak, ona zaobilazi postojanje geografskih tržišta, a otuda i mogućnost sprovođenja lokalnih marketinških strategija.

marketing-od-osobe-do-osobe

Informacije koje dobijemo komunikacijom od osobe do osobe, bez obzira na to ko je izvor, smatraju se veoma pouzdanim, ubedljivim, samim tim delotvornim sredstvom kod potrošačkih odluka o kupovini većine proizvoda i usluga. Prema poslednjim istraživanjima, više od tri četvrtine potrošača smatra da kompanije lažu u svojim oglasima, a oglašavanje stavljaju na četvrto mesto pri izboru oblasti kojima je potrebno zakonsko uređenje, dok više od trećine potrošača ima negativnu sliku o onome šta predstavljaju tradicionalne marketinške komunikacije.
Viralni marketing je novi vid zaštite korisnika, pomoću kog se preporuka vrednuje najviše. Postavlja se samo pitanje, da li će kompanije adekvatno iskoristiti velike mogućnosti ovog vida marketinga i šta će biti sledeći korak u evoluciji marketinga?