Neuromarketing ‒ Naučni pristup marketingu

Datum: June 15, 2016; Autor: Smiljana Aleksić

neuromarketing

Da li mislite da svoje odluke o kupovini donosite samostalno?

Da li Vam je potrebno baš sve što ste danas doneli kući?

Naš mozak je njihov alat.

Ko su oni?

Oni su savim obični ljudi koji se bave psihologijom, medicinom, sociologijom, ekonomijom, marketingom – ljudi koji jednostavno “znaju šta nama treba”.

Skoro svakodnevno nam se dešava da izdvojimo novac za nešto što nam inače nije neophodno. Ali, koliko stvari u životu nam je stvarno od egzistencijalnog značaja. Zašto mnogi od nas uživaju u  kupovini? Ne moramo kupovati samo da bismo opstali, često kupujemo jer će nam korišćenje nečega doneti zadovoljstvo. Ako je to Vaš odgovor, onda i dalje niste tako loši, ali šta je sa onim što kupimo samo radi trenutnog zadovoljstva činom kupovine? Kupovina je u većini razvijenih zemalja odavno postala porodična zabava, jeftin izlet vikendom sa porodicom u šoping centre može biti vrlo zabavan. Tu je sve što nam treba. Možemo dosadnu kupovinu namirnica pretvoriti u stvarno dobru stvar. Nakon toga, možemo pogledati neki film ili uživati u egzotičnoj hrani istočnih kuhinja. Da li ima sadržajnije porodične zabave od toga?

Neuromarketing

Marketing je samo tu da nas natera na kupovinu – razmišlja jedan prosečan potrošač. Marketing je odavno postala ozloglašena delatnost. Aktivnosti  marketinga vidimo na svakom koraku u vidu akcija 2+1 gratis, vrtoglavih popusta i do 90%, poklona uz kupovinu, skupljanja poena za velike nagrade. Ali, šta ne vidimo? Male ili velike trikove koji nas navode na kupovinu onog što sam suštinski ne treba – neuromarketing.

Neuromarketingom smatramo svaku aktivnost oglašivača koja je podstaknuta nekim uspešno izvedenim neuronaučnim eksperimentom koji se sastoji od medicinskih i psiholoških primenjenih istraživačkih mestoda. Neuromarketing je sazrevao decenijama u raznim pokušajima razumevanja našeg mozga. Pronicanje u ljudski mozak se još uvek čini nemogućim, ali nas moždane aktivnosti “odaju”. Ako dozvolimo njihovo praćenje, možemo se naći u problemu. Ovo i jeste jedno od glavnih etičkih pitanja daljeg razvoja neuromarketinga. Jedino što smo imali kao našu privatnost, naše misli, sada su dostpune drugima. Naravno, čista je naučna fantastika smatrati da se ovakva istraživanja mogu obavljati bez našeg znanja, jer čitanje moždanih talasa još dugo neće biti moguće bez odobrenja i fizičkog povezivanja sa našim mozgom.

Ipak, postoje dobrovoljci koji mogu biti upotrebljeni u naučne svrhe, a da pritom ne znaju kakve to posledice može imati. Ako se ljudi koji se bave neuromarketingom udruže sa našim mozgovima, mi smo “gotovi” (◠‿◠).